Crni pesak
Publiko, mrzim te.... Praznino, gde je aplauz?
Ja sam budala. Dzaba sve kada ja nisam zadovoljan, dzaba.
Jos uvek ne poznajem sebe, nikada necu ni upoznati tu budaletinu. A i zasto bih, sve je uzalud. Ko zna da li ce sve ici svojim tokom... ?
Zbog cega je covek toliko grabljiv? Zbog cega i kada postigne skoro maksimum nije zadovoljan? Kako da shvatimo da perfekcija ne postoji? Zapravo, strahovi cine zastitnu i neprobojnu opnu perfekcije. Nasi unutrasnji strahovi.
Gde ljudi gube samopouzdanje, i da li ga uopste i imaju? Ili je to jos jedan nas inutrasnji nedostatak dobro zamaskiran...
Sta se desava kada covek u nekom periodu svog zivotu "potpuno" izgubi osecanja? Gde da ih pronadje? Da li da nastavi tako da zivi, da li je to on?
Ili je bolje da pronadje nesto sto ce mu pomoci da opet postane bice koje oseca, bice koje je Bozijom rukom napisano.
Da li kada nas jednom ostave shvatimo da se plasimo samoce? I da tada zapravo i pocinje period bezosecajnosti...
Zasto covek nikada ne upravlja svojim licnim "kocnicama", zasto na svome putu nikada ne zna gde je presao crtu? Zasto je toliko znatizeljan za vidjenjem ostatka puta, zar mu nije dovoljno ono sto ima, ono Bogom dato, dusu, zna li covek da je ona neunistiva?
Mozda je "crta" opomena da treba da stanemo, zasto uvek izdamo sami sebe i pregazimo limite.... ?
Eh, Ejmi.... da sam u mogucnosti da ti kazem da me tvoja muzika leci....
Zasto nisi zakocila?
?
